Kupovina sa svrhom za održiva socijalna preduzeća
Izgleda kao da stvari kreću na bolje za socijalna preduzeća u Srbiji, nakon što je posle decenijskog zalaganja nevladinih organizacija država usvojila Zakon o socijalnom preduzetništvu, a zatim je Ministarstvo za rad najavilo da na proleće stiže i 50 miliona dinara kao podrška razvoju ovom sektoru. Međutim, da bi stala na noge i ostvarila svoj pun potencijal, socijalnim preduzećima su potrebni stalni kupci, a mnogima je cilj da se uključe u lance snabdevanja velikih kompanija.
Kupovina proizvoda i usluga od socijalnih preduzeća je i okosnica evropske inicijative “Buy social B2B”, koja je nastala kako bi podstakla promovisanje razvoja socijalnih nabavki u Evropi i širom sveta. Smart kolektiv je, kao jedina organizacija iz Srbije, deo ove mreže partnera, koju čine 22 organizacije iz 17 zemalja, a predvodi je Evropska mreža socijalnih preduzeća (Euclid Network) zajedno sa Svetskim forumom socijalnih preduzeća (SEWF).
Iz Smart koletiva poručuju da ono što je značajno kod ovakvih kupovina, jeste to što se ovakvim izborom kreira dodatna vrednost – dobijaju se željeni proizvodi i usluge, ali se podržava i društvena i ekološka misija socijalnih preduzeća. Drugim rečima, istovremeno se i kupuje i daje donacija.
- Iz našeg višegodišnjeg rada sa socijalnim preduzećima, znamo da prodaja i stabilna biznis partnerstva mogu da igraju značajnu ulogu u rastu socijalnih preduzeća. Sa druge strane, firme koje posluju društveno odgovorno i žele da uvećaju svoj pozitivan uticaj na zajednicu, mogu to da ostvare i kroz svoj lanac nabavki, nabavljajući proizvode i usluge koje su im potrebne od socijalnih preduzeća – kaže Neven Marinović, direktor Smart kolektiva i član Savetodavnog odbora NALED-a.
Socijalna preduzeća u Srbiji se kao i preduzeća u Evropi suočavaju sa izazovima mapiranja i uspostavljanja kontakta i saradnje sa odgovarajućim partnerima. Za socijalna preduzeća je važno da pronađu biznis partnere koje imaju kapaciteta da usluže, a ono što je ograničavajući faktor za većinu njih jesu spor poslovni rast i mogućnosti da budu dobavljači većim preduzećima.
U razvijenijim i podsticajnijim ekosistemima socijalne ekonomije, poput Velike Britanije i Holandije, socijalna preduzeća imaju mnogo veću podršku u poslovnom razvoju, a zahvaljujući dugoj tradiciji Buy Social pokreta i socijalnih nabavki i u javnom i privatnom sektoru, ova preduzeća su značajno porasla.
Procene su da nova transnacionalna inicijativa “Buy Social Europe B2B” podiže socijalne nabavke na viši nivo, dodatno otvarajući tržišnu priliku za socijalna preduzeća vrednu 500 milijardi dolara.
- To nam je motivacija da se ovaj pokret promoviše i kod nas, jer imamo dokaz da radi. Ideja pokreta je da mapiramo ekosistem, prikupljamo podatke, delimo znanja i podržavamo rast jedni drugih. Kroz projekat ćemo pružati besplatne edukacije, a kroz različite platforme kao što su CSR Forum, Forum socijalnih inovacija i Sajam partnerstava nastavićemo da radimo na povezivanju organizacija i socijalnih preduzeća sa privatnim sektorom – dodaje Marinović.
Iako nema tačnih podataka o ostvarenoj saradnji između domaćih socijalnih preduzeća i privatnog sektora, poznato je da najveći broj kompanija kupuje korporativne poklone ili je reč o korišćenju usluga pakovanja, štampe, keteringa i hemijskog čišćenja. Među pionirima u Srbiji koji imaju dugoročna partnerstva sa socijalnim preduzećima su kompanije Erste Bank Srbija, Elixir Group, Delhaize Srbija, Delta Holding, IKEA, UniCredit Banka, Coca Cola Hellenic.
Više sluha za marginalizovane grupe potrebno je u javnim nabavkama koje sprovodi javni sektor, a iz godine u godinu, socijalni kriterijumi se najređe primenjuju. NALED je u okviru projekta “Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“, u saradnji sa Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (Sida) izdradio modele konkursne dokumentacije za tri predmeta nabavke sa socijalnim kriterijumima – nabavke zaštitne opreme, smrznuto voće i povrće i održavanje zelenih površina, a kao najpogodniji sektori za uključivanje ovakvih elemenata prepoznati su građevina, zdravstvo i trgovina, tj. oni koji imaju najveći obrt kapitala.
Socijalna preduzeća su organizacije koje imaju dvostruku misiju: postizanje društvenih ili ekoloških ciljeva, uz istovremeno ostvarivanje finansijske održivosti. Njihov primarni fokus nije samo ostvarivanje profita, već i doprinos društvu kroz rešavanje socijalnih ili ekoloških problema. Procenjuje se da u Srbiji posluje od 200 do 500 socijalnih preduzeća, dok je status po zakonu upisalo tek nešto više od 10.
